Boeing 747 | ||
---|---|---|
Општи подаци | ||
Намена | Цивилни путнички авион | |
Посада | 3 (2 за 747-400 и 747-8) | |
Број путника | 366—660 (зависно од варијанте) | |
Порекло | САД | |
Произвођач | Боинг | |
Пробни лет | 9. фебруар 1969. | |
Статус | активан | |
Први оператер | Пан Американ ворлд ервејз | |
Број примерака | 1.448 | |
Димензије | ||
Дужина | 70,6—76,2 m | |
Висина | 19,3—19,9 m | |
Распон крила | 59,6—68,5 m | |
Површина крила | 510,95—554 m² | |
Маса | ||
Празан | 162.400—214.503 kg | |
Нормална полетна | 333.390—442.253 kg | |
Погон | ||
Мотори | Прат & Витни JT9D Ролс-Ројс RB211 Џенерал електрик CF6 Прат & Витни PW4000 Џенерал електрик Џенкс | |
Број мотора | 4 | |
Физичке особине | ||
Турбомлазни мотор | двопроточни турбомлазни мотор са великом двопроточношћу | |
Потисак ТММ-а | 207—296 (х4) | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на Hопт. | 988 km/h | |
Економска брзина | 900 km/h | |
Долет | 9.800—15.000 km | |
Плафон лета | 13.000 m | |
Портал Ваздухопловство |
Boeing 747 (изговор: /боинг/) широкотрупни је авион компаније Боинг који се користи у путничком и теретном саобраћају. Он је први широкотрупни авион икада произведен и један је од најпознатијих типова ове врсте авиона на свету. Често га називају Краљицом неба (енгл. Queen of the Skies) и Џамбо џетом (енгл. Jumbo Jet).[1] Био је највећи путнички авион све до 2007. године када је у употребу ушао Ербас А380.
Димензије су му за око два и по пута веће од Боинга 707, који је током шездесетих година 20. века важио за највећи икада произведени цивилни авион.[2] Први тест лет Боинга 747-100 обављен је 1970. године. Првобитна верзија овог авиона је 37 година (од првог тест лета) држала рекорд по броју седишта у путничком авионском саобраћају.[3]
Основне карактеристике авиона су погон на четири мотора и подељеност путничког простора на два нивоа. Доњи спрат се протеже готово целом дужином летелице и има много већи капацитет у односу на горњу етажу коју многе авио-компаније користе за смештај путника прве и бизнис класе. Путничка варијанта летелице се веома брзо може претворити у теретну уклањањем седишта и постављањем теретних врата на предњем делу авиона. Боингови инжењери су управо тој трансформацији посветили много пажње приликом конструкције почетне варијанте „100“, јер су тадашње економске анализе указивале на пораст обима теретног авио-саобраћаја у будућности.[4]
Бројни скептици нису били у праву када су предвидели да ће авион врло брзо бити технолошки превазиђен и да ће интересовање за овом врстом вадухоплова спласнути већ након 400 продатих примерака.[5] Боинг је хиљадити примерак Џамбо џета испоручио купцу 1993. године,[6] а већ до септембра 2012. произведено је 1.448 примерака авиона — заједно са 81 нереализованом поруџбином — углавном теретне варијанте „747-8“).[7]
Класа „747-400“, која је продата у највише примерака, спада у најбрже широкотрупне авионе са брзином до 920 km/h и долетом од 13.450 km.[8] Класа 747-400 има капацитет од 416 путника у три путничке класе (иако неке компаније смањују број седишта због већег комфора путника). У две класе авион може да понесе до 524 путника, а у економској 660.[9] Најновија варијанта, Боинг 747-8, добила је током 2011. све потребне професионалне сертификате, а прва ју је почела користити теретна авио-компанија Карголукс у октобру 2011. У мају 2012. у саобраћај је пуштена и прва путничка верзија и то за потребе компаније Луфтханза.
Планирано је да садашња верзија Боинга 747 у скорој будућности буде замењена верзијом Боинг Y, која представља део Боинговог пројекта Јелоустоун (енгл. Boeing Yellowstone Project Y3).